Čitav svet postoji unutar svakog pojedinca i pripada samo njemu. U tom svetu, prostor više nije realan, nego je potpuno podređen subjektivnom. Istovremeno on deluje na, u ovom slučaju Jelenu, i istovremeno Jelenino stanje deluje na njega. Na tako intimnom nivou, koji možemo da naslutimo na ovim fotografijama, pojedinac je neminovno suočen sa samoćom.  Iako kroz ove predstave mi spoznajemo svet Jelene Prekajski, ipak nismo njegov deo. Umetnost je jedini način na koji nešto tako lično možemo da podelimo, ali u trenutku posmatračeve percepcije na izložbi, taj svet neizbežno više ne postoji, to je samo odjek, prikaz i umetnikova distanca je već načinjena.
Nasuprot samoći, koja je u centru pažnje i suštinska tema ove serije, stoje fotografije sa više aktera. One su alternativno rešenje, sa uvek svojstvenim problemima. Bilo da smo deo prihvaćene "realnosti" u kojoj postojimo svako za sebe, ili smo u svetu ostvarenom kroz čvrstu i intimnu vezu sa najbližom osobom, u oba slučaja ostajemo samo deo nečeg većeg i samim tim se gubi potpuna individualnost i istinsko suočavanje sa samim sobom nije moguće.
Jelenin pokušaj da pronikne što dublje i ostvari vizuelnu belešku koja bi bila apsolutno autentična nam pruža mogućnost da naslutimo njen svet, da ga koliko-toliko rekonstruišemo, možda otkrivajući neku vezu koju nismo očekivali, prepoznavajući u ovim fotografijama samoću sopstvenih svetova.

Milan Roganović, grupa «Gluš»